# priča za Janu i Kostu dok se voze kući iz Caribroda#
Na Divljem zapadu ima veeeliko blago. Kovčeg pun puncat dijamantima, zlatom, biserima, ma ima šta hoćeš.
I jednoga dana sestra i brat - Hrabra i Hrabri su se zvali - pođu da traže blago. Spakovali rančeve, po vodu i sendvič, uzjahali konje i krenuli kroz preriju i prašumu...
Hrabriii i Hraaabraaa
Na puuutu su saad,
jašuuu u potrazi za blaaagom dok je meeesec još mlaaad
(tako je išla pesma neka dok su jahali tako)
Kad, odjednom, ispred njih iskoči pleme Indijanaca! Ijaooo, majko mila, ala su se uplašili! Šta će sad, sto posto će da ih smažu Indijanci. Stisli se jedno uz drugo, čuvaju se, a Indijanci ih opkolili, privezali i stavili na divlje konje. Odveli ih u svoje selo, već mrak počeo da pada.
Tamo u indijanskom selu trče dečica gola oko vatre i pevaju, smeju se, imaju samo ogrlice oko vrata. Slobodni, veseli, nista im sem vatrice i prirode ne treba. Hrabri i Hrabra, iako su bili puno hrabri, ipak se uplašli, šta će sad da bude, pojma nemaju. Glavni Indijanac, poglavica Lavlje Srce stavio ih na sred kruga i pita ih - "ooo Hrabri i Hrabra, gde ste vi to pošli?" - "pošli smo da tražimo blaago, dijamante i zlaaato čika poglavice" - kažu u
glas. A poglavica stade, gleda ih pa počne pesmu jaku, uz bubnjeve:
Blaaago vi traaažite, dijamante i smaragde teee,
A ne znateee da u srcu blago se krijeee.
Dok se smejeeeeš i igraaaš, blago celog sveta tvojeee jeee
Dok se grliiiš i ljuuubiš, srce prepuuunooo jeee!!
Gledaju brat i sestrica, šire im se okice, srce im naraslo, shvatili su. Da blago nije u kovčegu tom, već u ljubavi i srcu slobodnom!
Pa se razgališe, dečica im donesoše hranu i izgrliše se sa svima i tako su pevali i smejali se do duboko u noć i još dva dana plus!
A kad su otišli u svoje Hrabro selo svi ih upitaše ljutito - "Gde je blaaago? Gde su dijamanti?? Ništa niste doneli!" A sestrica i brat se pogledaše i prasnuše u smeh:
"Blagooo je ovde u srcu velikooom,
svakooo ko se smeje bogat je dušom tooom!"
Kako divno rekoše maleni, celo selo se nasmeja i shvati šta je blago pravo i svi se izradovaše i odlučiše da blago u srcu traže, a Hrabri i Hrabra se punoo voleli i zezali i bilo baš veselo.
Čiča miča i gotova priča, aj sad mir još 100 km :)))
Na Divljem zapadu ima veeeliko blago. Kovčeg pun puncat dijamantima, zlatom, biserima, ma ima šta hoćeš.
I jednoga dana sestra i brat - Hrabra i Hrabri su se zvali - pođu da traže blago. Spakovali rančeve, po vodu i sendvič, uzjahali konje i krenuli kroz preriju i prašumu...
Hrabriii i Hraaabraaa
Na puuutu su saad,
jašuuu u potrazi za blaaagom dok je meeesec još mlaaad
(tako je išla pesma neka dok su jahali tako)
Kad, odjednom, ispred njih iskoči pleme Indijanaca! Ijaooo, majko mila, ala su se uplašili! Šta će sad, sto posto će da ih smažu Indijanci. Stisli se jedno uz drugo, čuvaju se, a Indijanci ih opkolili, privezali i stavili na divlje konje. Odveli ih u svoje selo, već mrak počeo da pada.
glas. A poglavica stade, gleda ih pa počne pesmu jaku, uz bubnjeve:
Blaaago vi traaažite, dijamante i smaragde teee,
A ne znateee da u srcu blago se krijeee.
Dok se smejeeeeš i igraaaš, blago celog sveta tvojeee jeee
Dok se grliiiš i ljuuubiš, srce prepuuunooo jeee!!
Gledaju brat i sestrica, šire im se okice, srce im naraslo, shvatili su. Da blago nije u kovčegu tom, već u ljubavi i srcu slobodnom!
Pa se razgališe, dečica im donesoše hranu i izgrliše se sa svima i tako su pevali i smejali se do duboko u noć i još dva dana plus!
A kad su otišli u svoje Hrabro selo svi ih upitaše ljutito - "Gde je blaaago? Gde su dijamanti?? Ništa niste doneli!" A sestrica i brat se pogledaše i prasnuše u smeh:
"Blagooo je ovde u srcu velikooom,
svakooo ko se smeje bogat je dušom tooom!"
Kako divno rekoše maleni, celo selo se nasmeja i shvati šta je blago pravo i svi se izradovaše i odlučiše da blago u srcu traže, a Hrabri i Hrabra se punoo voleli i zezali i bilo baš veselo.
Čiča miča i gotova priča, aj sad mir još 100 km :)))
