Šta je sve potrebno za romantičnu večeru u dvoje

"Koju ćeš priču Jano?" - "Može neka sa Minijom i čarobnim gradom?" "Može."

Nekada davno živela je jedna lepa princeza Mini. Živela je u čarobnom gradu na oblaku, u staklenom dvorcu. Puno je volela da pleše, peva i zaliva cveće. Mnogo srećna princeza devojčica! I jednoga dana dok je plesala u hodniku neko

pokuca na vrata - kuuc kuc! Ko li je to? "Mikiii priiiinc!" Jeste, Jano. Miki princ došao u goste kod male Mini.
Zdravo Mini, ijaoo kako si lepa, imaš nešto da večeramo zajedno? Samo izvoli Miki, baš sam nešto skuvala (Mini opasna kuvarica, svašta zna da napravi i torte i kolače...) "I napravila za Mikija soka i vode i ćevapa i pečenja i puuuno masno, jel da mama?" Dobro, nije baš neka romantika uz masno, al ajde..
Mini ga poslužila sa tim ćevapima, dobro ajde, i lepo večerali i smejali se i zadremali. Kad su se probudili, pošli u šetnju po čarobnom gradu na oblaku."Da beru jabuke! I kruške! I kupine!" Jeste, da beru svo voće. Dođu do jabuka, nema ni jedne, neko ih smazao! Pređu na kruške - kad tamo samo prazne grane! Stignu u kupine, a iza jednog grma viri neka crvena kapica... Šta li je sad ovo, misle se, neki lopov se ušunjao kao ti kod nas u krevet... Kad - gnom! Gnom Jano bere one kupine i guta, uopšte ne žvaće, nego kao malo prase haam ham! "Pa čekaj malo prijatelju, nije to lepo, što ne podeliš te kupine pa da svi slatko jedemo?" Upita ga Miki. "Ijaoo izvinite, bio sam puno gladan! Evo i vi se poslužite!" Kako je dobar Gnom, baš lepo zna da deli. I tako su svi ručkali kupine, a onda sa gnomom pođoše u šetnju. Preko brda, pa preko livadice, kroz šumu i kroz pašnjake i stigoše do jedne rečice. Miki i Mini mali, a reka i gnom veliki. Kako sad da pređemo, misle se Miki i Mini, skroz ćemo se pokvasiti... Gnom  ih uze u ruku pa prenese na drugu stranu i tako svi pođoše kućicama srećni i zadovoljni. Kad imaš dobrog druga i sa njime deliš, on ti pomogne i rečicu da pređeš! "Kao Una kad mi je dala sirenu sa torte!" Baš tako, dobar drug kao tvoja Una je mnogo važan drug.

Laku noć leptiriću šareniću moj mali.

Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.

Poni ribolovac

Bio jednom jedan poni, ljubičastih krila i zvao se Ljubko. Bio je mnoogo pametan, veseo i voleo je puno da se druži. Jednoga dana Ljubko je pošao na reku da peca ribu. Razapeo mrežu, nakrivio šeširić i čeka, čeka da dođu ribice. Dan sunčan, leptirići okolo lepršaju, pčelice zuje, a poni pridremao. Ušuškao se u čamcu i taman da zaspe kad - počne mreža da trža!! Jaaoo, brže-bolje počne Ljubko da izvlači mrežu kad ima šta i da vidi! Pet-šest ribica se uhvatilo - ihaaa, ala će da bude ručak!
Stavi ih u koficu, pa izađe na livadu, lepo zapali vatricu, ribice stavi na ražanj (to ti je kao neki štap) i peče ih, cela šumica miriše! Odjednom nešto počne da šuska u grmlju.. šta li je sad, misli se Ljubko, taman da ručam kad se nešto rašuškalo. A ono, Jano, družina malih ponija pošla na izlet!
"Ijaaaoo Ljubko, gde si druže, šta ima, šta radiš?" "Ćao drugari!!! Evo neke ribice pečem, baš sam mislio da ručam". Gledaju oni poniji u ribice, pa gledaju u Ljubka, gleda Ljubko i njih pa se nasmeši - "ajte drugari da podelimo ove ribice, biće dosta za sve!" Jao kako su  se obradovali, povikaše "svaka čast Ljubko, baš si pravi prijatelj!" I njemu bilo milo, mnogo je lepo kad ručaš u društvu i podeliš, a ne bezveze da sediš sam.
Ručaše zajedno, smazaše one ribice dok si rekao čiča-miča i zaspaše slatkim snom. Kad su se probudili, već granulo sunce, zečevi se rastrčali kroz šumu, svi se probudili lepo. Kad se probudiš važno je da se odmah rastrčiš, može dan da pobegne i šta ćeš onda!
Pođoše poniji da još pečaju ribice, a Ljubko ponovo postavi mrežu da i on neku upeca. Al' ne ide mu... nekad nešto neće pa neće, tako ni Ljubku nisu htele ribice da dođu. Drugari samo pune kofice ribicama, a Ljubko ni jednu da ulovi! Tužan malo Ljubko, ostaće bez ručka, misli se...
Drugari poniji već naložili vatricu i peku ribice, a Ljubko još peca. "Ljubkoooo, družeeee, ajde da se ručaaaa", viču poniji! Jao kako je bio srećan Ljubko, kako se počeo smejati i veseliti! "Evo stižem drugari, čekajte meee!!"
Kakvi su carevi Jano ovi drugari poniji, sve hoće da podele! I Ljubko došao, i dali mu puno ribica da ruča iako ni jednu nije upecao, zato što su njegovi drugari mnogo dobri i zato što je i Ljubko njima dao ribice, sve su podelili mali prijatelji!
I veselili su se, i pevali, i pravili trikove, ma milina jedna! I sve dok mrak već nije prekrio šumu svu, i sve dok okice nisu počele da im se sklapaju, mali veseli poniji što lepo dele - svi su zadremali i ušuškali se da zajedno spavaju!
Eto ljubice moja, lepo i ti spavaj veliko, pametno dete moje!

Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.