Kako da u par koraka obiđeš nebo

Zaletiš se jako kao super heroj, ruke pozadi i frrrr sletiš na prvu zvezdicu. Tu malo namestiš pantalone, popraviš frizuru, pogledaš okolo - vidiš nema ništa, to je neka mala zvezdica, pa skoook na drugu.
E, na drugoj zvezdici već ima neka barica. Malo fljas, fljas po barici i hoop na treću zvezdicu.
A na njoj ima baš svašta! Poraslo neko drvo veliko i ima šarene listove, plave, bele, zelene pa Jana skače sa lista na list kao veverica, ti se ne bojiš veverica, jel' tako? I dođeš na vrh drveta, uzmeš dvogled ili onaj ukrasni papir što smo kupili za Novu godinu i vidiš da ima još puno da se ide i da se skače, puno nebo zvezdica Jano!

Skočiš visoooko a rukucama radiš ovako klep klep i preskočiš na četvrtu zvezdicu. Uh, pa umorila si se malo, jel' da? Sedneš da se odmoriš, izvadiš sendvič da praviš piknik, a ono tamo - Unaaa!! Pravi piknik isto, pije čaj sa drugarima iz škole i stavila lutkice i sve one štrumfove da se druže. "Ćao Una carice, najbolja drugarice, šta radiš?" - pitaš ti nju. A Una kaže "Janooo, evo pravim piknik, izvoli malo torte sa šlagom." I tako ručate zajedno i onda kažeš ćao, jer moraš na petu zvezdicu, da istražuješ malo.

Stigla Jana na petu zvezdicu, tamo krenuo mrak da pada. Izašle sve male životinje na jezerce neko i pevaju lepe pesmice. I Jana peva sa pužom i ježom i sa malim skakavcima i baš je lepo, jel da? A oni, dobri drugari, daju ti čarobni štapić i ti buuć preletiš na mali mesec mekani.

I tako dođe Jana na mali mekani mesec što je isti kao banana i već zevaš, uf pa dugačak je to dan bio umorila se moja Jana. Legneš lepo i ušuškaš se na banana mesecu, pokriješ se koricom i tako spavkaš, a on te ljuljuška ljulj ljulj i kaže "spavaj lepo mala Jano", a ti kažeš "važi čika mesecu" i onda zatvoriš oke i sve je mirno i tiho i toplo i tako spava moja Jana, moj mali jazavac, moje oko malo.

Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano

Kako raste grašak

Grašak je ono okruglo zeleno što je kao mala loptica, jel' tako? E pa vidiš, grašak mora da poraste veeeliki da bi ga pojeli.

Staviš jedno zrno malo u čašicu, zakopaš zemljom i sipaš vode i čekaš. Drugi dan opet sipaš vodicu i čekaš. Možeš i da ideš da se igraš, raste on i kad ne gledaš. I tako kad prođe puno dana, polako iz zemlje krene lišće malo. Ne diramo lišće, čekamo još i sipamo vodicu. Ako slučajno padne neka igračka na grašak, odmah je sklonimo da ga ne dira, da lepo raste. Čuvamo ga. Čeka Jana, čeka mama, jooj ajde kad ćeš više, sve tako vičemo i gledamo u njega. Jana kaže „Aaajde grašku, požuri malo više!“ i on požuri pa poraste veliki kao tvoja ručica. Mažimo ga onda i još sipamo vode, da pije i da bude zdrav. Stavimo na prozor da ima sunca, i malo diramo zemljicu da mu pospremimo po čašici i opet čekamo.

I tako Jana ode u selo i na igralište, pa kad dođe kući i skine jaknu i čizmice, trči do prozora – kad grašak porastao i ima dve loptice zelene iste kao one što smo stavili u zemlju!! Tooo, bravo grašku, svaka čast druže, ala si porastao!!! Jel' da da je odlično? Nego šta.

Jana uzme dva mala graška, jedan čuva za sebe, a drugi da nekom koga voli – možeš na primer deda Bobiju pa da ručate razjedno. „Izvoli deda Bobi, to je grašak što sam ja sadila“, tako kažeš. A tvoj grašak Jano opet staviš u čašicu, možeš i u ono lonče sa mini pa zemljicu, pa vodicu, pa opet čekaš da poraste i ubereš još dva graška!

Ili možeš pod jastuk, da ga čuvaš dok spavaš i tako ga staviš, evo ovde, i onda spava moja mala Jana i sanja i laku noć mrvice moja mala, spavajte sada mali grašak i ti.

Čiča miča, gotova priča, spavaj Jano

Kako plovi brod

Kada ima puno vode, kao što je reka ili more gde se igraš sa peskom i kamenčićima, onda tu ima puno brodova, kao ovaj mali što smo danas videli. I brod ima malu kućicu, tu živi kapetan, tu se sprema ručak i tu se skloniš kada pada kiša.

Brod ide po vodi jer je baš lagan, kao list papira (ni meni nije jasno kako drugačije može da ideJ). Ima veliki motor i viče brrrrrm brm brm kad se ubaci ključ. I tako se plovi, na primer po reci i prolaziš ispod mosta, a deca ti mašu i viču „Srećan put Jano!!“. Dok ideš tako, važno je da loviš i ribu, staviš je posle u činiju punu vode i onda se igramo sa njom. „Ribice, ribice, kako se ti zoveš?“ A ona kaže: „Ja sam ribica Milica i mnooogo sam dobra, pusti me molim te!“ I Jana je odnese preko ograde broda i kaže „Pa pa ribice, dođi sutra opet da se igramo!“.

Ili, može da se plovi po moru. Ih, tu baš ima mesta! Možeš da ideš levo, pa desno, pa da se vrtiš u krug, možeš i da se vratiš na početak pa opet. Kad se voziš brodićem po moru onda je jako sunce pa staviš naočare i kapu, da budeš baš lepa! Pa čitaš knjigicu, a brodić se ljuljuška ovako – ljulj, ljulj, ljulj. Mnogo je lepo na brodiću. Na brodiću ima i kafić kao kod baka Zoke pa pijemo sok i kafu i mažemo kremu da budemo mekani i da mirišemo. A onda tata skoči u vodu pa prska puno, puno. I Jana skoči u vodu, ima gumu i pliva daaleeko sa tatom i ništa se ne plaši, jel’l tako? A onda bude ručak i bude toplo i lepo od sunca, uvijemo Janu u peškir da ne bude mokra i tako spava sa mamom, a napolju pada mrak i dođu tri zvezdice, a brodić se ljuljuška ljulj ljulj i tako spavamo i sve je lepo i tiho i toplo.

Čiča miča, gotova priča, spavaj Jano

Oraščić traži pantalone

Mali, debeljuškasti oraščić pošao jednog dana u grad da kupi pantalone. Išao je sutradan na neki rođendan pa je hteo da bude baš lep. Već je našao košuljicu i mašnu i šešir, kupio je i čizmice lepe, samo još nije imao nove pantalone.

Seo u auto, vozio levo i desno, stigao do prodavnice kad tamo – gle čuda, nema pantalona! Kako je to moguće Jano, gde su nestale? Gde mogu da budu, hm? Malo se rastužio pa pita tetu prodavačicu „teto, pa gde ja sad da nađem lepe pantalone, moram na rođendan, a i svi će da budu lepi i čisti sem mene?“ Kaže teta „ne brini oraščiću, čula sam da je meda kupio dva para, možda ti on pozajmi.“ I šta će oraščić da radi, opet sedne u auto i vozi daleko, daleko ka medinoj kući. A meda živi baš daleko, kao dva puta peške do igrališta, toliko čak daleko. Dok je išao ka medi, pojeo je kesicu smokija i popio sok, da mu bude lakše.

Već je skoro pao mrak kad iza brdašca ugleda oraščić medinu kuću. „E pa našao sam te medo, gde si čak kuću stavio!“ (Oraščić se malo ljuti, mogao je meda da bude i u komšiluku baš, kao Bilja i Mila...) A medina kuća sva okićena i sija kao sijalice na našem prozoru. „Oraščiću stari druže, dobrodošao! Baš sam ispekao kolače, ajde da ručamo!“ Obradovao se silno meda što ima goste, ko još može da ne voli goste. Oraščić se nasmejao i bilo mu žao što se ljutio na medu.

Ručali su kolače, medo svaka čast kako su ukusni, i pili mleko i pričali i smejali se dok skroz nije pao mrak. Kad, seti se oraščić da traži pantalone – „Medo, druže stari, idem na neki rođendan, da nemaš pantalone neke lepe, da mi se slažu uz mašnu?“ Kaže meda „Kako da ne, evo za tebe ove plave sa zvezdicama, ima da budeš najlepši!“ Kako se obradovao oraščić, pa ih probao i stao na ogledalo i okretao se u krug, kao ti kad ti Una dala čizmice. „Hvala ti medo, baš si pravi drug i puno te volim“, rekao je oraščić i onda su zaspali, a sutra kad je otišao na rođendan bio je najlepši i najsrećniji oraščić na svetu.

Čiča, miča i gotova priča, spavaj Jano

Šta sve ima u Caribrodu

Jano, kad prođe subota pa još jedna idemo kod baka Tanje i deda Bobija u Caribrod, jel' važi? Jeste, deda ima bukove. Spakujemo sve i stavimo u kola, tata vozi brm brm, a mama čuva Janu pozadi. Ponesemo i veliku mini da lepo sedi pored Jane i da bude mirna. Mama zove babu na telefon kad budemo kod Ćuprije i kaže "Stižemo brzo, evo nas kod Ćuprije" (ne znam zašto, ali to je neko važno mesto odakle mama uvek zove). I Jana čita pričicu i brzo stignemo.

Tata parkira auto u dvorištu, a baka Tanja i deda čekaju Janu i kažu "Sice babino, gle kvo si mi ubava! Dobre došli!" Baka već stavila da se ruča, ima supa i punjene šušpe (nije šišarka neko šušpe, to su paprike) i salata i svašta baka skuvala, a posle jedemo tortu za Janu čokoladnu. Deda Bobi i mama i tata piju pivo, a Jana sok mmm što je ukusan! Onda Jana spava jer se umorila i kad se probudi idemo da šetamo i na kafu u komšiluk i tata ide da se šiša pri čika Mirču da bude lep, a ne čupav kao Jana.

Posle idemo kod baba Rose i dede da vidiš mace i koke, znaš ona mala maca što smo je mazili, sad je sigurno porasla, pila je puno mleka kod mame. Onda dođu Boja i kuma pa se iiigramo puuno! Već je pala noć i svi gledaju crtani, deda pravio palačinke Jani za večeru i tako svi ručaju, a baka naložila šporet pa sve pucketa puc puc i sve je lepo i tiho i onda Jana ide da spaaava sa mamom jer je bio dugačak dan i puno se umorila mala Jana slatka k'o banana.

Čiča, miča i gotova priča, spavaj Jano

Sestrice višnjice na bazenu

Bile dve sestrice višnjice, rasle su zajedno na drvetu visoko, visoko. Puno su se volele kao ti i Una i išle zajedno na predstavu i sve. Prve komšije su im bile dve seke jabuke, leptir Djole, i stara baka paprika koja im je pravila doručak svakoga dana. Palačinke sa džemom. 
Jednog lepog dana kad je bilo baš sunčano i toplo, višnjice odlučile da idu na bazen. Kaže jedna višnjica drugoj „Seko, sestrice, baš je toplo, hoćeš da idemo da se kupamo?“, a druga će „Paaa da, ali kako da siđemo da drveta?“ „Hmm, imam super ideju! Hajde da se njišemo i ljuljamo jaaako dok ne siđemo dole!“. „Važi se“, kaže druga višnjica.

I tako su se višnjice ljuljale i ljuuuljale i pevale „Ljulja, ljulja ljuške“ dok nisu pale na travicu jedna pored druge. Ustale su, namestile haljinice i pošle na bazen. „Dobar dan čiko, molim vas dve karte“, kaže prva višnjica, a druga je otišla da im kupi sladoled odmah, šta je bazen bez sladoleda. I kad su ušle smestile su se pored bata krompira i bata sira i baš su se smejali ihihi hiii da se sve orilo, mnogo su bili glasni, kao ti kad se dereš bezveze. Skočile su u bazen, pa su prskale, pa naduvale gumu, pa se sunčale i mazale kremu, ih kakvo je to uživanje bilo.

Malo su se umorile i pošle su kući, autobusom, kao kad idemo kod baka Zoke. I tamo posle maksija su sišle, znaš tu one žive. Kada su došle do drveta rastužile su se – kako sad da se popnu Jano? Kad, gle kako su pametne, sete se one leptira Đoleta i počnu da viču „Đoleee, Đoleee družeeee, spašavaj naaas, kako da se popnemo goreee nemamo pojma?“ A Đole, on je strašan drug, znaš, doleti i kaže „Penjite se na moja krilca, ja sam baš snažan pa ću da vas prebacim, očas posla“. Đole jede spanać i pije mleko i ruča pomorandže, zato je snažan i super drug.

I višnjice sednu na Đoletova krila i on ih ponese i vrati kući i višnjice su onda zaaaspale i hrkale i sve bilo lepo i toplo i tako svi sada spavaju...

Čiča, miča, gotova priča, spavaj Jano

Morska devojčica

U dalekoj zemlji gde ljudi imaju oči poput štapića i kožu boje bakine činije za jabuke živela je mala devojčica sa svojom mamom i tatom. Bila je vesela i razdragana, uvek je pričala nove priče, smejala se stalno i volela bubamare. Volela je i da putuje daleko, daleko.
Kada je počelo leto, tata je rekao: "Mala moja devojčice, spakuj mikija i mini u ranac, idemo na more. Obavezno spakuj igračke u kutije da sve bude lepo i čisto kad se vratiš." Devojčica je poslušala tatu, jer je ona jako dobra i pametna i sve uradila kako treba.
Pošli su na put. Poneli su sendviče, peškire za plažu, mikija i mini, sve drugo što može da zatreba i puno bombona da im se nađe za usput. Uzjahali su konja koji je parkiran odmah u dvorištu i dali se u galop. Putovali su daleko, daleko, preko livade i preko rečice, sreli su medu i lisicu, a kada je pala noć ušuškali su se svi zajedno ispod krošnje velikog drveta (gde živi Ben i stari mudri patuljak). Kada su se probudili, doručkovali su i krenuli dalje.

Stigli su na obalu mora, napravili splav od granja i veeelikog lišća i zaplovili. Devojčica je prskala nogicom po vodi, sunčala se i hvatala ribice u kapu. Kada ih pomazi, odmah ih je vraćala u vodu da idu kod svoje mame. Ploveći tako stigli su do dugačkog, plavog broda i mama je uzviknula: "Eheeej, spuštajte merdevine, hoćemo da plovimo sa vama!" Mornari su spustili merdevine, svi su se popeli gore i smestili se na palubi. Tata je napravio salatu od mandarina i devojčica je ručala, mmmm baš je ukusno! Pala je noć, a na nebu se pojavilo mnogo zvezdica i jedan mesec, more je šuštalo i brodić se ljuljuškao. Svi su zaspali. Svanulo je jutro pa još jedna noć je pala i tako u krug. Kapetan broda imao je dugačku bradu i veliki stomak i stalno se igrao i smejao sa malom devojčicom. Imao je i majmuna - malog Simu kog je puno voleo i kog je devojčica puno, puno grlila. Putovali su put daleke zemlje Afrike gde živi slon Ćira i lav i mačak Čađa i sve velike životinje. Kada su stigli, kapetan je poklonio majmuna devojčici i rekao joj "Ti si jedna divna devojčica, izvoli ovog majmuna da ti bude dobar drug, kao što je i meni bio!" "Hvala čiko", odgovorila je devojčica. Na plaži u zemlji Africi, gde raste veliko drveće i mandarina ima na svakom ćošku, devojčica, tata i mama živeli su nasmejano, srećno i kupali su se u moru koliko god su hteli. Maleni majmun Sima uvek im je donosio puno voća i čuvao devojčicu kada su išli u šumu da istražuju.

Čiča, miča, gotovo priča, spavaj Jano