Kad sam ja bila mala, vodio me deda da beremo višnje. Kaže ajmo mi ćero, uzmi lepo kanticu pa da naberemo babi za slatko i sok.
A ja mala, a kantica velika Jano. Ja berem one oddole, deda one odgore. Višnje slatke, neka mala, neka velika, neka napukla pa je smažem, kad bereš voćke greota je da ih ne mažeš. Ređam ih u kanticu u krug, pa u gomilicu, ruke musave, ja musava, al slatko. Kaže deda - ne može da dohvati one na vrhu. I šta radimo? Jeste, merdevine, trk po njih. Dovučem merdevine, deda se ispentra, žmirkam kroz ono drvo i sunce, jaaoo deda koliki si veliki, sve možeš da dohvatiš, svaka čast!
Naberemo puuno višnjica pa kući. "Ajte, de ste do sad, jeste sve pobrali?" Smeje se baka i briše ruke o kecelju. "Evo bakice, cela kofica!" Peremo višnje kad, nešto iza šporeta greb, greb. Nije tigar, ovaj put je miš, i to mali beba miš. Kaže "Izvinite molim vas, može dve višnje, mojoj mami je rođendan pa hoću da joj napravim tortu?" Može, naravno ko mišiću da ne da kad tako lepo pita. Uzme dve višnjice pa trk iza šporeta.
Pravimo ja i baka sok i pitu, cela kuća miriše, lepo i toplo nam, čuje se radio, deda opleo kolo, ma milina jedna, vesele se svi. Kad, eto ti opet nešto greb, greb. "Šta je mišiću", pitam ja "jel gotova torta?" "Jeste drugari, evo jedno parče i za vas!"
Ijaooo kakva čast, kakva torta sa višnjicama, e pa svaka čast miško, i da je srećan mami rođendan! I tako smo smazali tortu Jano, i napravili i sok i pitu, pa sam se onda umorila, bio je to dug dan, ručice mi crvene, al nema veze, ušuškam se kraj bake pa hrk hrk i već sam zaspala mala moja devojčice. Dobro, velika!
Laku noć moj mišiću, moje veliko dete.
Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.
A ja mala, a kantica velika Jano. Ja berem one oddole, deda one odgore. Višnje slatke, neka mala, neka velika, neka napukla pa je smažem, kad bereš voćke greota je da ih ne mažeš. Ređam ih u kanticu u krug, pa u gomilicu, ruke musave, ja musava, al slatko. Kaže deda - ne može da dohvati one na vrhu. I šta radimo? Jeste, merdevine, trk po njih. Dovučem merdevine, deda se ispentra, žmirkam kroz ono drvo i sunce, jaaoo deda koliki si veliki, sve možeš da dohvatiš, svaka čast!
Naberemo puuno višnjica pa kući. "Ajte, de ste do sad, jeste sve pobrali?" Smeje se baka i briše ruke o kecelju. "Evo bakice, cela kofica!" Peremo višnje kad, nešto iza šporeta greb, greb. Nije tigar, ovaj put je miš, i to mali beba miš. Kaže "Izvinite molim vas, može dve višnje, mojoj mami je rođendan pa hoću da joj napravim tortu?" Može, naravno ko mišiću da ne da kad tako lepo pita. Uzme dve višnjice pa trk iza šporeta.Pravimo ja i baka sok i pitu, cela kuća miriše, lepo i toplo nam, čuje se radio, deda opleo kolo, ma milina jedna, vesele se svi. Kad, eto ti opet nešto greb, greb. "Šta je mišiću", pitam ja "jel gotova torta?" "Jeste drugari, evo jedno parče i za vas!"
Ijaooo kakva čast, kakva torta sa višnjicama, e pa svaka čast miško, i da je srećan mami rođendan! I tako smo smazali tortu Jano, i napravili i sok i pitu, pa sam se onda umorila, bio je to dug dan, ručice mi crvene, al nema veze, ušuškam se kraj bake pa hrk hrk i već sam zaspala mala moja devojčice. Dobro, velika!
Laku noć moj mišiću, moje veliko dete.
Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.
Нема коментара:
Постави коментар