"Koju ćeš priču Jano?" - "Može neka sa Minijom i čarobnim gradom?" "Može."
Nekada davno živela je jedna lepa princeza Mini. Živela je u čarobnom gradu na oblaku, u staklenom dvorcu. Puno je volela da pleše, peva i zaliva cveće. Mnogo srećna princeza devojčica! I jednoga dana dok je plesala u hodniku neko
pokuca na vrata - kuuc kuc! Ko li je to? "Mikiii priiiinc!" Jeste, Jano. Miki princ došao u goste kod male Mini.
Zdravo Mini, ijaoo kako si lepa, imaš nešto da večeramo zajedno? Samo izvoli Miki, baš sam nešto skuvala (Mini opasna kuvarica, svašta zna da napravi i torte i kolače...) "I napravila za Mikija soka i vode i ćevapa i pečenja i puuuno masno, jel da mama?" Dobro, nije baš neka romantika uz masno, al ajde..
Mini ga poslužila sa tim ćevapima, dobro ajde, i lepo večerali i smejali se i zadremali. Kad su se probudili, pošli u šetnju po čarobnom gradu na oblaku."Da beru jabuke! I kruške! I kupine!" Jeste, da beru svo voće. Dođu do jabuka, nema ni jedne, neko ih smazao! Pređu na kruške - kad tamo samo prazne grane! Stignu u kupine, a iza jednog grma viri neka crvena kapica... Šta li je sad ovo, misle se, neki lopov se ušunjao kao ti kod nas u krevet... Kad - gnom! Gnom Jano bere one kupine i guta, uopšte ne žvaće, nego kao malo prase haam ham! "Pa čekaj malo prijatelju, nije to lepo, što ne podeliš te kupine pa da svi slatko jedemo?" Upita ga Miki. "Ijaoo izvinite, bio sam puno gladan! Evo i vi se poslužite!" Kako je dobar Gnom, baš lepo zna da deli. I tako su svi ručkali kupine, a onda sa gnomom pođoše u šetnju. Preko brda, pa preko livadice, kroz šumu i kroz pašnjake i stigoše do jedne rečice. Miki i Mini mali, a reka i gnom veliki. Kako sad da pređemo, misle se Miki i Mini, skroz ćemo se pokvasiti... Gnom ih uze u ruku pa prenese na drugu stranu i tako svi pođoše kućicama srećni i zadovoljni. Kad imaš dobrog druga i sa njime deliš, on ti pomogne i rečicu da pređeš! "Kao Una kad mi je dala sirenu sa torte!" Baš tako, dobar drug kao tvoja Una je mnogo važan drug.
Laku noć leptiriću šareniću moj mali.
Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.
Nekada davno živela je jedna lepa princeza Mini. Živela je u čarobnom gradu na oblaku, u staklenom dvorcu. Puno je volela da pleše, peva i zaliva cveće. Mnogo srećna princeza devojčica! I jednoga dana dok je plesala u hodniku neko
Zdravo Mini, ijaoo kako si lepa, imaš nešto da večeramo zajedno? Samo izvoli Miki, baš sam nešto skuvala (Mini opasna kuvarica, svašta zna da napravi i torte i kolače...) "I napravila za Mikija soka i vode i ćevapa i pečenja i puuuno masno, jel da mama?" Dobro, nije baš neka romantika uz masno, al ajde..
Mini ga poslužila sa tim ćevapima, dobro ajde, i lepo večerali i smejali se i zadremali. Kad su se probudili, pošli u šetnju po čarobnom gradu na oblaku."Da beru jabuke! I kruške! I kupine!" Jeste, da beru svo voće. Dođu do jabuka, nema ni jedne, neko ih smazao! Pređu na kruške - kad tamo samo prazne grane! Stignu u kupine, a iza jednog grma viri neka crvena kapica... Šta li je sad ovo, misle se, neki lopov se ušunjao kao ti kod nas u krevet... Kad - gnom! Gnom Jano bere one kupine i guta, uopšte ne žvaće, nego kao malo prase haam ham! "Pa čekaj malo prijatelju, nije to lepo, što ne podeliš te kupine pa da svi slatko jedemo?" Upita ga Miki. "Ijaoo izvinite, bio sam puno gladan! Evo i vi se poslužite!" Kako je dobar Gnom, baš lepo zna da deli. I tako su svi ručkali kupine, a onda sa gnomom pođoše u šetnju. Preko brda, pa preko livadice, kroz šumu i kroz pašnjake i stigoše do jedne rečice. Miki i Mini mali, a reka i gnom veliki. Kako sad da pređemo, misle se Miki i Mini, skroz ćemo se pokvasiti... Gnom ih uze u ruku pa prenese na drugu stranu i tako svi pođoše kućicama srećni i zadovoljni. Kad imaš dobrog druga i sa njime deliš, on ti pomogne i rečicu da pređeš! "Kao Una kad mi je dala sirenu sa torte!" Baš tako, dobar drug kao tvoja Una je mnogo važan drug.
Laku noć leptiriću šareniću moj mali.
Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.
Нема коментара:
Постави коментар