Bio jednom jedan što se plašio

Bio jednom jedan što se plašio..."A jel' dečak ili čovek?" Svejedno, može i devojčica. E pa taj što se plašio Jano tri puta je prao ruke kad dođe sa igrališta. Dok opere ruke, svi već večerali, dok se okrene - on ostane gladan. Kad ide u školu, dve kape stavi. Dok ih skine svi već naučili, a on ništa. Taj što se plašio mnogo je vremena bezveze trošio. Najbolji drug mu je bio jedan što se ama baš nikako nije plašio. Obično to tako bude, nađeš nekog prijatelja koji ti pomogne da se manje ili više plašiš.
Jednog dana, pošla dva druga - "Plašljivko i ovaj Tvrdi", jeste, ta dvojica, pošli na jezero da se kupaju. Dan topao, jutro tek svanulo, prijatelji poneli peškire i korpu za piknik pa polako put jezera. Voda mirna, kao staklo se sija, jedna grana polako ljulja ribice u plićaku. Plašljivko sede na obalu da vidi da li mu se voda sviđa, pa dal' oće u nju ili neće, pa šta će, pa kako će i dok se on tako razmišljao njegov drug se i isplivao i ribu ulovio i sad je na vatrici peče. "Ajde Plašljivko druže da ručkamo, jesi gladan?" A on se misli - dal' jesam ili nisam, ma možda ću i da preskočim. Drugar opet uskoči u vodu, dohvati čamac, zavesla ceo krug oko jezera i ponovo se vrati kraj Plašljivka. Utom i sunce polako poče da zalazi. I drugari pođoše kući. Kada je Plašljivko stigao svom domu rekao je roditeljima da je ceo dan sedeo na jezeru. A drug je ispričao celu pustolovinu - i  da je plivao, i čamac vozio, i ribu pecao i jeo. Kao da zajedno nisu bili! Eto ti Jano, vidiš kako dan može zalud da ti prođe ako se plašiš. Zato mala moja Jana - Majana nikada nemoj da se plašiš nego oštro i na prvu i tačka.

Aj sad dupe na jug i u krug i spavanjac, čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.