Kad smo bile male devojke - jeste Jano ti ista kao ja, Una ista kao teta Lidija, a Sofija ista teta Sneža - e pa nas tri smo puuuno vremena provodile na selu.
Upeklo leto, avgust, deda nas povede da beremo kukuruze. Uskočimo na traktorsku prikolicu pa truuuc truuuc trc do polja kukuruza. Kukuruz raste na visokoj stabljici, obučen u listove koji su oštri i malko ti secne prstić kad ih diraš. Uzmemo kukuruz, skinemo listove pa fljaaas ubacimo u prikolicu. Ili se dodajemo pa onaj najbliži ubacuje. Deda Radovan se svo vreme zeza, gurka nas, priča viceve, ma smejemo se ceo dan! I dok si rekao keks prikolica puna!
Čelo ti se oznoji, bubice proleću na sve strane, a ti opijen - toplinom, mirisima, zadovoljan što si u selu i napolju si ceo dan. Usput pravimo puške i pištolje od stabljike kukuruza da ih poslažemo uz kuću, igraćemo se sutra rata pa da se naoružamo.
Već se i smračilo, dug je dan u kukuruzima ali i on ima svoj kraj.. Stižemo ispred ambara i ubacujemo kukuruze unutra. Čoveče, kakav smo posao napravili! Imaćemo cele zime kukuruza da krkaju krmače i da meljemo i pravimo kukuruzni hleb.
Ušle u kujnu, a taaamo!! A tamo naša dobra baka, jeste - baka Pauna, baka Zokina mama - ispekla nam pitu sa sirom i napravila belu kafu. "Gde ste devojčice moje, ljubi vas baka jeste li se umorile?" Ma kakvi! Ručice nam porumenele od oštrog kukuruza, ali nam srce razigrano i dušice prepune! Pomogle smo baki i deki ihaaaj, pa gde ćeš veće nagrade! Pokrkakmo pitu, mlekce ispijemo u slast, baka nam opere i namaže melemom rukice pa u krevet.
Poguramo se kao sardine i zagrlimo se onako umorne, nema veće sreće nego kad si pomogao i lepo se izmorio, onda je san još lepši, a mala dušica mirnija!
Spavajte moji mali kukuruzovići, čiča miča i gotova priča.
Upeklo leto, avgust, deda nas povede da beremo kukuruze. Uskočimo na traktorsku prikolicu pa truuuc truuuc trc do polja kukuruza. Kukuruz raste na visokoj stabljici, obučen u listove koji su oštri i malko ti secne prstić kad ih diraš. Uzmemo kukuruz, skinemo listove pa fljaaas ubacimo u prikolicu. Ili se dodajemo pa onaj najbliži ubacuje. Deda Radovan se svo vreme zeza, gurka nas, priča viceve, ma smejemo se ceo dan! I dok si rekao keks prikolica puna!Čelo ti se oznoji, bubice proleću na sve strane, a ti opijen - toplinom, mirisima, zadovoljan što si u selu i napolju si ceo dan. Usput pravimo puške i pištolje od stabljike kukuruza da ih poslažemo uz kuću, igraćemo se sutra rata pa da se naoružamo.
Već se i smračilo, dug je dan u kukuruzima ali i on ima svoj kraj.. Stižemo ispred ambara i ubacujemo kukuruze unutra. Čoveče, kakav smo posao napravili! Imaćemo cele zime kukuruza da krkaju krmače i da meljemo i pravimo kukuruzni hleb.
Ušle u kujnu, a taaamo!! A tamo naša dobra baka, jeste - baka Pauna, baka Zokina mama - ispekla nam pitu sa sirom i napravila belu kafu. "Gde ste devojčice moje, ljubi vas baka jeste li se umorile?" Ma kakvi! Ručice nam porumenele od oštrog kukuruza, ali nam srce razigrano i dušice prepune! Pomogle smo baki i deki ihaaaj, pa gde ćeš veće nagrade! Pokrkakmo pitu, mlekce ispijemo u slast, baka nam opere i namaže melemom rukice pa u krevet.
Poguramo se kao sardine i zagrlimo se onako umorne, nema veće sreće nego kad si pomogao i lepo se izmorio, onda je san još lepši, a mala dušica mirnija!
Spavajte moji mali kukuruzovići, čiča miča i gotova priča.
Нема коментара:
Постави коментар