Devojčica (baka) Zorica

Bila jedna devojčica i zvala se Zorica. Živela je na selu i često čuvala ovčice, sedeći na drvenoj tronošci. Volela je puno da čita, Žil Verna - Put u središte Zemlje, Družinu Pere Kvržice, a omiljena knjiga joj je bila Grof Monte Kristo, to je neki opasan mornar. Dok je čitala i čuvala ovčice ili krave, brala je cveće i stavljala u salvetu pa tako beležila stranice. Imala je dve duge kike, nije volela da ruča, ne znam zašto Jano, to je bila neka čudna devojčica. 

Njena mama zvala se Pauna i bila je topla i mekana, tkala je ćilime, imala puno drugarica i blago se smešila. Njen tata, Radovan, bio je strašni lovac, debeo i nasmejan, sa plavim očima i tršavom kosom. Lubenicu je razbijao o prag kuće i davao deci da jedu komade, da se umusave načisto, uvek glasan i rumen u licu, umeo je divno da zagrli valjuškastim rukama. Imala je devojčica Zorica i seku Desanku i uvek joj je davala svoje slatkiše, jer sestrice sve dele.

Isto kao i ti Jano, i Zorica je spavala sa mamom i držala ruku u nedrima da joj bude toplo i mekano, i isto kao ti je bila prgava mala devojčica. A kad je malo porasla išla je u školu i bila dobar đak, lepa jedna devojčica koja je sve ljude volela. Pa je joooš porasla i rodila dve male devojčice, kao mama tebe, i uvek ih je samo mazila, čuvala i štitila, pričala dugo i lepo sa njima. Ta devojčica Zorica je bila divna mama, znaš li koliko Jano, ne mogu da se setim jednog trenutka kada nije bila samo - dobra. Te njene dve devojčice su opet rodile curice - Marina tebe, malu Janu, a teta Lidija Unu i bebu Sofiju. 

I znaš šta je važno Jano, devojčica Zorica nikada nije vikala na svoje ćerkice, jer se deca samo maze da porastu dobra i velika, da čitaju knjižice i presuju cveće u koricama, baš kao tvoja baka Zorica.

Čica miča i gotova priča, spavaj Jano