Vreme je Nove Godine pa je i Deda Mraz rešio da spremi poklone, utegne sanke, zašrafi i premaže malo, valja se na put preko Severnog pola, a gde ćeš nepodmazan...
Probudio se, navukao tregere, otvorio malo prozor, skuvao kafu i sedi za malim stočićem kraj prozora. "Auu ala je danas zavejalo, kako li ću stići svoj deci da podelim poklone pojma nemam..." Misli se Deda Mraz, znaš Jano i veliki nekad nemaju pojma šta da rade. Obuče se lepo pa pravac u štalu kod irvasa. "Zdravo deda oho hooo, jel idemo da delimo pokloneee?", pita se tata irvas, a njegova mala devojčica irvasica radosno skakuće oko tatinih nogu, zamalo da se tata saplete nekoliko puta, šašava devojčica. "Idemo stari prijatelju, kako da ne idemo, samo je dosta zavejalo", kaže Deda Mraz.
Izađu njih dvojica, pritegnu sanke, spakuju poklone i taman da krenu kad neko trči za njima "Eheeej, čekaj malo, a ja? Nećete valjda da ostavite irva
sicu, a vi da idete u avanturu?" Mala irvasica nigde ne ide bez tate, puno ga voli. Jeste, kao ti tvog Goku. Jeste, on nije irvas on je ljud, dobro si to rekla. Ni ti nisi irvasica - isto si ljud, aj sad slušaj.
"Aj uskači na tatina leđa šašavo moje malo, idemo zajedno, pa nisam ja blesav da idem bez tebe negde." I pođu tako, na Severnom polu je mnooogoo hladno, svuda led i sneg, ali je maloj irvasici toplo, šćućurila se na tatim leđima i utonula u krzno pa joj meko i milo. Voze se oni tako, deda i tata irvas pričaju važne priče, a irvasica šćućurena gleda lepi svet i smeši se, baš je briga koliko joj je lepo, pa nego šta.
Zaustaviše se sanke, stigli su kod jednog malog dečaka da mu ostave poklon. Izašao deda iz sanki, uzeo poklon pa na krov počeo da se penje, jeste kroz rupu na krovu da uđe. Ajooj, šta bi? Deda, deda, puno si jeo masno zimus pa ne možeš da uskočiš kroz rupu ijaoo šta sad da radimo... Skoči irvasica, kaže "daj deda poklon, ja sam mala, ja ću da se provučem, nemoj ništa da brineš!" I hop hop doskakuta do Deda Mraza, uze poklončić, preskoči kroz prozor i polako, polako se ušunja kraj kreveca malog dečaka da mu ostavi autić za Novu Godinu. Kad je izlazila okrenu se još jednom "jao, koliko je sladak ovaj mali debeli, moram da ga cokim!" Pa šljus oliza mu obraščić, a deda i tata irvas gledaju kroz prozor, zamalo nisu u nesvest pali - šta sad ako se dečak probudi imaju svi da saznaju za njihovu avanturu! Dečak se samo nasmeši u snu i promeškolji, bilo mu slatko, a mala irvasica ponosna što je pomogla Deda Mrazu i svom tati ponovo skoči na tatina leđa, šćućuri se i tako nastaviše put dalje.. Vidiš ti to, kad si mali možeš mnogo da pomogneš, jeste Jano i da se provučeš kroz svaku rupu, i to je važno, kako da nije.
Sve su poklone podeli i umorni se vratili kući, mala irvasica je skočila mami irvasici u zagrljaj da joj ispriča šta se sve desilo, mnoogooo uzbudljivo, jeste, pa se zagrlila sa svojom porodicom i tako su svi spavkali i gnjavili se i bilo ih je baš briga što napolju vetar huči i sneg pada li pada.
Spavaj šišmišu, moje-najmoje.
Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.
Izađu njih dvojica, pritegnu sanke, spakuju poklone i taman da krenu kad neko trči za njima "Eheeej, čekaj malo, a ja? Nećete valjda da ostavite irva
sicu, a vi da idete u avanturu?" Mala irvasica nigde ne ide bez tate, puno ga voli. Jeste, kao ti tvog Goku. Jeste, on nije irvas on je ljud, dobro si to rekla. Ni ti nisi irvasica - isto si ljud, aj sad slušaj.
"Aj uskači na tatina leđa šašavo moje malo, idemo zajedno, pa nisam ja blesav da idem bez tebe negde." I pođu tako, na Severnom polu je mnooogoo hladno, svuda led i sneg, ali je maloj irvasici toplo, šćućurila se na tatim leđima i utonula u krzno pa joj meko i milo. Voze se oni tako, deda i tata irvas pričaju važne priče, a irvasica šćućurena gleda lepi svet i smeši se, baš je briga koliko joj je lepo, pa nego šta.
Zaustaviše se sanke, stigli su kod jednog malog dečaka da mu ostave poklon. Izašao deda iz sanki, uzeo poklon pa na krov počeo da se penje, jeste kroz rupu na krovu da uđe. Ajooj, šta bi? Deda, deda, puno si jeo masno zimus pa ne možeš da uskočiš kroz rupu ijaoo šta sad da radimo... Skoči irvasica, kaže "daj deda poklon, ja sam mala, ja ću da se provučem, nemoj ništa da brineš!" I hop hop doskakuta do Deda Mraza, uze poklončić, preskoči kroz prozor i polako, polako se ušunja kraj kreveca malog dečaka da mu ostavi autić za Novu Godinu. Kad je izlazila okrenu se još jednom "jao, koliko je sladak ovaj mali debeli, moram da ga cokim!" Pa šljus oliza mu obraščić, a deda i tata irvas gledaju kroz prozor, zamalo nisu u nesvest pali - šta sad ako se dečak probudi imaju svi da saznaju za njihovu avanturu! Dečak se samo nasmeši u snu i promeškolji, bilo mu slatko, a mala irvasica ponosna što je pomogla Deda Mrazu i svom tati ponovo skoči na tatina leđa, šćućuri se i tako nastaviše put dalje.. Vidiš ti to, kad si mali možeš mnogo da pomogneš, jeste Jano i da se provučeš kroz svaku rupu, i to je važno, kako da nije.
Sve su poklone podeli i umorni se vratili kući, mala irvasica je skočila mami irvasici u zagrljaj da joj ispriča šta se sve desilo, mnoogooo uzbudljivo, jeste, pa se zagrlila sa svojom porodicom i tako su svi spavkali i gnjavili se i bilo ih je baš briga što napolju vetar huči i sneg pada li pada.
Spavaj šišmišu, moje-najmoje.
Čiča miča i gotova priča, spavaj Jano.
Нема коментара:
Постави коментар