Sestrice višnjice na bazenu

Bile dve sestrice višnjice, rasle su zajedno na drvetu visoko, visoko. Puno su se volele kao ti i Una i išle zajedno na predstavu i sve. Prve komšije su im bile dve seke jabuke, leptir Djole, i stara baka paprika koja im je pravila doručak svakoga dana. Palačinke sa džemom. 
Jednog lepog dana kad je bilo baš sunčano i toplo, višnjice odlučile da idu na bazen. Kaže jedna višnjica drugoj „Seko, sestrice, baš je toplo, hoćeš da idemo da se kupamo?“, a druga će „Paaa da, ali kako da siđemo da drveta?“ „Hmm, imam super ideju! Hajde da se njišemo i ljuljamo jaaako dok ne siđemo dole!“. „Važi se“, kaže druga višnjica.

I tako su se višnjice ljuljale i ljuuuljale i pevale „Ljulja, ljulja ljuške“ dok nisu pale na travicu jedna pored druge. Ustale su, namestile haljinice i pošle na bazen. „Dobar dan čiko, molim vas dve karte“, kaže prva višnjica, a druga je otišla da im kupi sladoled odmah, šta je bazen bez sladoleda. I kad su ušle smestile su se pored bata krompira i bata sira i baš su se smejali ihihi hiii da se sve orilo, mnogo su bili glasni, kao ti kad se dereš bezveze. Skočile su u bazen, pa su prskale, pa naduvale gumu, pa se sunčale i mazale kremu, ih kakvo je to uživanje bilo.

Malo su se umorile i pošle su kući, autobusom, kao kad idemo kod baka Zoke. I tamo posle maksija su sišle, znaš tu one žive. Kada su došle do drveta rastužile su se – kako sad da se popnu Jano? Kad, gle kako su pametne, sete se one leptira Đoleta i počnu da viču „Đoleee, Đoleee družeeee, spašavaj naaas, kako da se popnemo goreee nemamo pojma?“ A Đole, on je strašan drug, znaš, doleti i kaže „Penjite se na moja krilca, ja sam baš snažan pa ću da vas prebacim, očas posla“. Đole jede spanać i pije mleko i ruča pomorandže, zato je snažan i super drug.

I višnjice sednu na Đoletova krila i on ih ponese i vrati kući i višnjice su onda zaaaspale i hrkale i sve bilo lepo i toplo i tako svi sada spavaju...

Čiča, miča, gotova priča, spavaj Jano