Kako plovi brod

Kada ima puno vode, kao što je reka ili more gde se igraš sa peskom i kamenčićima, onda tu ima puno brodova, kao ovaj mali što smo danas videli. I brod ima malu kućicu, tu živi kapetan, tu se sprema ručak i tu se skloniš kada pada kiša.

Brod ide po vodi jer je baš lagan, kao list papira (ni meni nije jasno kako drugačije može da ideJ). Ima veliki motor i viče brrrrrm brm brm kad se ubaci ključ. I tako se plovi, na primer po reci i prolaziš ispod mosta, a deca ti mašu i viču „Srećan put Jano!!“. Dok ideš tako, važno je da loviš i ribu, staviš je posle u činiju punu vode i onda se igramo sa njom. „Ribice, ribice, kako se ti zoveš?“ A ona kaže: „Ja sam ribica Milica i mnooogo sam dobra, pusti me molim te!“ I Jana je odnese preko ograde broda i kaže „Pa pa ribice, dođi sutra opet da se igramo!“.

Ili, može da se plovi po moru. Ih, tu baš ima mesta! Možeš da ideš levo, pa desno, pa da se vrtiš u krug, možeš i da se vratiš na početak pa opet. Kad se voziš brodićem po moru onda je jako sunce pa staviš naočare i kapu, da budeš baš lepa! Pa čitaš knjigicu, a brodić se ljuljuška ovako – ljulj, ljulj, ljulj. Mnogo je lepo na brodiću. Na brodiću ima i kafić kao kod baka Zoke pa pijemo sok i kafu i mažemo kremu da budemo mekani i da mirišemo. A onda tata skoči u vodu pa prska puno, puno. I Jana skoči u vodu, ima gumu i pliva daaleeko sa tatom i ništa se ne plaši, jel’l tako? A onda bude ručak i bude toplo i lepo od sunca, uvijemo Janu u peškir da ne bude mokra i tako spava sa mamom, a napolju pada mrak i dođu tri zvezdice, a brodić se ljuljuška ljulj ljulj i tako spavamo i sve je lepo i tiho i toplo.

Čiča miča, gotova priča, spavaj Jano