Kako raste grašak

Grašak je ono okruglo zeleno što je kao mala loptica, jel' tako? E pa vidiš, grašak mora da poraste veeeliki da bi ga pojeli.

Staviš jedno zrno malo u čašicu, zakopaš zemljom i sipaš vode i čekaš. Drugi dan opet sipaš vodicu i čekaš. Možeš i da ideš da se igraš, raste on i kad ne gledaš. I tako kad prođe puno dana, polako iz zemlje krene lišće malo. Ne diramo lišće, čekamo još i sipamo vodicu. Ako slučajno padne neka igračka na grašak, odmah je sklonimo da ga ne dira, da lepo raste. Čuvamo ga. Čeka Jana, čeka mama, jooj ajde kad ćeš više, sve tako vičemo i gledamo u njega. Jana kaže „Aaajde grašku, požuri malo više!“ i on požuri pa poraste veliki kao tvoja ručica. Mažimo ga onda i još sipamo vode, da pije i da bude zdrav. Stavimo na prozor da ima sunca, i malo diramo zemljicu da mu pospremimo po čašici i opet čekamo.

I tako Jana ode u selo i na igralište, pa kad dođe kući i skine jaknu i čizmice, trči do prozora – kad grašak porastao i ima dve loptice zelene iste kao one što smo stavili u zemlju!! Tooo, bravo grašku, svaka čast druže, ala si porastao!!! Jel' da da je odlično? Nego šta.

Jana uzme dva mala graška, jedan čuva za sebe, a drugi da nekom koga voli – možeš na primer deda Bobiju pa da ručate razjedno. „Izvoli deda Bobi, to je grašak što sam ja sadila“, tako kažeš. A tvoj grašak Jano opet staviš u čašicu, možeš i u ono lonče sa mini pa zemljicu, pa vodicu, pa opet čekaš da poraste i ubereš još dva graška!

Ili možeš pod jastuk, da ga čuvaš dok spavaš i tako ga staviš, evo ovde, i onda spava moja mala Jana i sanja i laku noć mrvice moja mala, spavajte sada mali grašak i ti.

Čiča miča, gotova priča, spavaj Jano